УВОД
„Проценом угрожености идентификују се извори могућег угрожавања, сагледавају могуће последице, потребе и могућности спровођења мера и задатака заштите и спасавања од елементарних непогода и других несрећа.“ – извод из Упутства о Методологији за израду Процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа и Планова заштите и спасавања(„Службени гласник РС“, број 18/17) – у даљем тексту Методологија за израду Процене.
„Елементарна непогода је догађај хидрометеоролошког, геолошког или биолошког порекла, проузрокован деловањем природних сила, као што су: земљотрес, поплава, бујица, олуја, јаке кише, атмосферска пражњења, град, суша, одроњавање или клизање земљишта, снежни наноси и лавина, екстремне температуре ваздуха, нагомилавање леда на водотоку, епидемија заразних болести, епидемија сточних заразних болести и појава штеточина и друге природне појаве већих размера које могу да угрозе здравље и живот људи или проузрокују штету већег обима“ ;
„Техничко-технолошка несрећа – удес је изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја који је измакао контроли приликом управљања одређеним средствима за рад и приликом поступања са опасним материјама у производњи, употреби, транспорту, промету, преради, складиштењу и одлагању, као што су пожар, експлозија, хаварија, саобраћајни удес у друмском, речном, железничком и авио саобраћају, удес у рудницима и тунелима, застој рада жичара за транспорт људи, рушење брана, хаварија на електроенергетским, нафтним и гасним постројењима, акциденти при руковању радиоактивним и нуклеарним материјама; а чије последице угрожавају безбедност и животе људи, материјална добра и животну средину“;
„Катастрофа је елементарна непогода или друга несрећа и догађај који величином, интензитетом и неочекиваношћу угрожава здравље и животе већег броја људи, материјална добра и животну средину, а чији настанак није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних служби, органа државне управе и јединица локалне самоуправе, као и несрећа настала ратним разарањем или тероризмом.“;
„Процена ризика је утврђивање природе и степена ризика потенцијалне опасности, стања угрожености и последица, која могу потенцијално да угрозе животе и здравље људи, посао, службу и животну средину.“ – изводи из Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС“, број 111/09,92/11 и 93/12).
„Елементарна и друга непогода је, у смислу овог закона, догађај узрокован дејством природних сила или људском активношћу, који прекида нормално одвијање живота у мери која превазилази редовну способност појединца и локалне заједнице да се опораве без помоћи државе и проузрокује материјалну штету која је већа од 10 % буџета јединице локалне самоуправе и који је као такав прогласила Влада.“ – извод из Закона о обнови након елементарне и друге непогоде („Службени гласник РС“, бр.112/15).
Смањење ризика од катасрофа преставља концепт и стручно спровођење активности за смањење ризика од катастрофа путем системских напора да се анализирају узрачни фактори катастофа и да се њима управља, као и смањењем изложености опасностима, умањењем рањивости људи и имовине, промишљеним управљањем земљиштем и околином, као и побољшаном спремношћу на поменуте догађаје.
Градоначелник града Краљева је Решењем бр. 2-18/2017-XI од 10.04.2017. године, (прилог бр. 1) образовао Стручни тим за израду Процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа на територији града Краљева (у даљем тексту Процене) и Планова заштите и спасавања (у даљем тескту ПЗИС).
Правни основ за израду Процене је садржан у Закону о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС“, бр.111/09,92/11 и 93/12) и Упутству о Методологији за израду Процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа и Планова заштите и спасавања („Службени гласник РС“, број 18/17), као и Закону о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 129/07 и 83/14) и Статуту града Краљева („Службени лист градаКраљева“, број 07/18 – пречишћен текст).
У претходном периоду, Стручни тим за израду Процене и Одељење за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева, као оперативни носилац процеса прикупљања и обраде података, је одржао више састанака, у ужем и ширем саставу, као и састанке са инстутуцијама и појединцима од значаја за сам процес израде Процене. У више наврата одржане су и стручне радионице, са темама од значаја за израду Процене: климатске промене, критична инфраструктура, утицаји елементарних непогода на критичну инфраструктуру, поступање по метеоаларму и сл. где су учешће узела стручна лица инситуција и организација које су партиципирале у процесу израде овог документа: КУЈУ, СКГО, УНДП, ФАО, СБ, РХМЗ, РСЗ, JП “Путеви Србије“, ВСИ Краљево, ЗЗЈЗ Краљево, ПССС Краљево, представници градова и општина слива Западне Мораве (координатори именовани на основу Протокола о сарадњи[1]), ЈП за уређивање грађевинског земљишта Краљево, ЈКП Путеви Краљево, ЈКП Водовод Краљево, ЈКП Чистоћа Краљево, ЈЕП Топлана Краљево, ГУ Краљево, АД Нови Пазар пут, повереници цивилне заштите и др.
Процена представља један од стратешких документа, који је чврсто ослоњен на Стратегију града Краљева („Службени лист града Краљева“, број 10/08 и 5/13), Локални програм заштите животне средине града Краљева („Службени лист града Краљева“, број 32/16), Генерални урбанистички план града Краљева („Службени лист града Краљева“, број 13/13), као и остала акта. У циљу свеобухватног приступа проблематици, посебна пажња је обраћена на климатске промене и утицаје истих. Такође, у односу на изворе податка (метаподаци), односно доступност истих, неке области, односно делови Процене су рађени у складу са искуствима, односно на основу ненаучних извора. У наредном периоду ће акценат бити на што бољем дефинисању фактора који утичу на величину и интезитет елементарних непогода и других несрећа. У вези са претходно изнетим, намеће се и потреба за периодичним ажурирањем овог документа, а на основу, како промене улазних параметара које утичу на величину елементарних неопогода и других несрећа, тако и новим сазнањима о чињеницима од битности за Процену.
У многоме, Процена је ослоњена на Сендаји оквир[2], као и бројна документа и публикације објављене од стране УНДП, ФАО, ГФДРР, СБ и других међународних организација, који у фокус својих активности стављају процес смањења ризика од природних катастрофа (УНИСДР дефениција), као и акценат на разумевање ризика, а све у циљу повећања безбедности и смањења сиромаштва, као и даље маргализације посебно осетљивих група становништва.
Важно је, овом приликом истаћи, да је сам процес израде Процене, послужио за „мобилизацију“ јавности, односно подизање свести, када су у питању процеси смањења ризика од природних катастрофа и управљања ванредним ситуацијама. Такође, у односу на носиоце израде, процес је послужио и за боље разумевање ризика од надлежних и одговорних институција и појединаца, као и за бољу координацију и комуникацију у времену ванредних догађаја.
Један од најзначајних догађаја током израде овог документа, представља организација конкурса за ђаке основних школа на територији града Краљева – ОЖИВИ РИЗИКЕ (више на http://civilnazastitakraljevo.rs/). Том приликом су ученици, у сарадњи са својим наставницима, израдили преко 200 фотографија са описима критичне инфраструктуре на територји града (неке од фотографија су послужиле и за дефинисање критичне инфраструктуре у овом документу) у односу на природне катастрофе. Поред едукације наставног особља, извршена је и едукација нјамлађих, а у читаву акцију су били укључени и повереници цивилне заштите.
Током 2017. године, а на основу потписаног Протокола о сарадњи, трасиран је пут будућим здруженим активностима градова и општина слива Западне Мораве, а у циљу смањења ризика од природних катастрофа. С тим у вези, посебно се истиче, да је ова Процена, једна од првих која је, како ослоњена, тако и укључује Процене и ризике од елементарних непогода и других несрећа, не само суседних општина и градова, него и целог слива Западне Мораве. У наредном периоду, акценат активности ће се огледати и у напорима да се изради Процена угрожености за слив Западне Мораве, односно, карта ризика на територији слива Западне Мораве.
У ширем контексту, овај документ би требало да послужи за подизање свести јавности о разумевању ризика од природних катастрофа, али и као један од основних документа за правилно и рационално урбанистичко планирање, инвестирање (када је реч о привредним активностима) и управљање (када је реч о инфраструктурним објектима, јавним површинама, пољопривреди, туризму, природним ресурсима и сл.).
Процена угрожености је представљена и на посебној интерент страници Одељења за послове цивилне заштите[3] кроз приказ на интерактивним картама у Google Earth програму, а у наредном периоду ће бити постављена и на ГИС платформи града Краљева[4]. Преко оваквих приказа, жели се постићи боља доступност, као и могућност за ефикасније управљање, ажурирање и размену података са заинтересованом домаћом и међународном јавности.
[1] Протокол о сарадњи градова и општина у сливу Западне Мораве (http://civilnazastitakraljevo.rs/PDF/PROTOKOL_ZA_SLIV.pdf)
[2] Сендаји оквир – оквир из Сендаја за смањење ризика од катастрофа 2015-2030
Извор: РХМЗ – Прилог за процену угрожености Града Краљева од елементарних непогода и других несрећа
Извор: 
