Врдник, 4-6. август 2020. године
У оквиру пројекта „ЕУ за Србију отпорну на катастрофе“ одржана је радионица са циљем израде плана и програма тренинга, као и онлине обуке за области цивилне заштите, смањења ризика и опоравка након катастрофа. Радионицу су организовали Канцеларија за управљање јавним улагањима и Програм Уједињених нација за развој, уз учешће представника . Министарства унутрашњих послова – Сектора за ванредне ситуације, Националне академије за јавну управу и сектора цивилне заштите.
Разумевање окружења, климатских промена, пружање прве помоћи, функционисање у условима пре, у току и након катастрофа, систем превенције и смањења ризика од катастрофа, препознавање првих сигнала почетка катастрофе су само неке од тема о којима се говорило. Добро познавање свих ових области је од кључног значаја за све чланове локалних заједница.
Након поплава које су задесиле Србију 2014. године, УНДП и Влада Републике Србије препознали су потребу да се креира свеобухватан и модеран систем локалне превенције и одговора на катастрофе. Он треба да укључи све грађане, удружења и привредне субјекте, поготово оне који су на изворима потенцијалних катастрофа. Мере личне и колективне заштите су свима потребне, као и знање и вештине да се превазиђу кризне ситуације уз најмање могуће последице.
Сандра Недељковић, заменица директора Канцеларије за управљање јавним улагањима (КУЈУ) истакла је да механизам смањења ризика од катастрофа у Републици Србији значајно унапређен од 2014. године. „Та година нам је свима била опомена да треба да се мењамо и тежиште активности пренесемо на превентиву и припрему за нежељене догађаје како би се штете и губици умањили. КУЈУ свих ових година пружа подршку како колегама из државних органа, тако и јединицама локалне самоуправе. Локалне заједнице су изузетно важне, јер је прва реакција круцијална. Континуирано усавршавање у овој области утиче на свакодневну безбедност наших грађана и зато овом сегменту поклањамо посебну пажњу, поред инвестирања у превенцију.“, додаје Недељковић.
Према речима Живка Бабовића, начелника Управе за управљање ризиком Министарства унутрашњих послова, Република Србија је у великој мери ојачала Сектор за ванредне ситуације у претходном периоду, посебно доношењем низа закона и стратешких планова. „Захваљујући Закону о смањењу ризика од катастрофа данас имамо скоро 80% локалних самоуправа које су израдиле процене ризика од катастрофа, а око 40% самоуправа је усвојило и планове заштите и спасавања. Пре две године тај податак је био на нивоу статистичке грешке“, додаје Живко Бабовић.
„Градови и општине у Републици Србији имају законску обавезу да именују повереника и заменика повереника цивилне заштите, као и да формирају јединице цивилне заштите опште намене. Не само да је реч о законској обавези, већ у контексту депопулације, као и измењених климатских фактора, али и дотрајале или неизграђене инфраструктуре, са овог аспекта битисања у локалу, чини се да је организовање заједнице кроз систем цивилне заштите „насушна потреба“. Управо систем цивилне заштите представља мост поверења и комуникације, који недостаје у функционисању заједнице, посебно у односима: администрација-становништво, као и становништво-природа“, каже Здравко Максимовић, начелник јединица цивилне заштите Града Краљева.
Током наредне две године уз помоћ тренинга и онлине обуке биће обучено 900 представника локалних самоуправа, јединица цивилне заштите, јавних предузећа, удружења грађана, као и свих других актера који су укључени у систем цивилне заштите и ангажовани на терену. Као пример добре праксе коју су пренели из Краљева и у друге локалне самоуправе, Здравко Максимовић истиче систем едукација, обучавања, заједничко учешће у изради стратешких и планских докумената. „У нашем раду највећим успехом сматрамо управо чињеницу да смо доспели до појединца, до свих организација и институција без којих није могуће причати о ефикасној превенцији, реаговању, нити санацији последица катастрофа. Желимо да градимо друштво шанси и могућности, а не потреба, друштво које из фазе „одбране од ризика“ достиже фазу активног „управљања ризиком“ и координисаног међународног одговора под окриљем Механизма Европске уније за цивилну заштиту.