kraljevo
  • Почетна
  • О нама
  • Процене
    • Процена угрожености
    • Процена штете
  • Слив Западне Мораве
  • Документа
  • Сервис за грађане
    • Издвајамо
    • Вести
    • Регистар ризика од катастрофа Републике Србије
    • Хидролошко-метеоролошки подаци
    • Земљотреси уживо
    • ДИГИТАЛНИ АТЛАС КЛИМЕ СРБИЈЕ
    • Краљево, прича о нади у доба Короне
    • Конкурси
    • Контакт
  • Процес израде процене ризика
    • Процес израде процене ризика од катастрофа
    • The process of creating a disaster risk assessment
  • ПЛАН – ЈАВНОЗДРАВСТВЕНИ РИЗИЦИ

Стварамо отпорније и сигурније друштво кроз укључивање свих грађана у систем превенције и реакције на катастрофе

06/08/2020RudyВести

Врдник, 4-6. август 2020. године

У оквиру пројекта „ЕУ за Србију отпорну на катастрофе“ одржана је радионица са циљем израде плана и програма тренинга, као и онлине обуке за области цивилне заштите, смањења ризика и опоравка након катастрофа. Радионицу су организовали Канцеларија за управљање јавним улагањима и Програм Уједињених нација за развој, уз учешће представника . Министарства унутрашњих послова – Сектора за ванредне ситуације, Националне академије за јавну управу и сектора цивилне заштите.

Разумевање окружења, климатских промена, пружање прве помоћи, функционисање у условима пре, у току и након катастрофа, систем превенције и смањења ризика од катастрофа, препознавање првих сигнала почетка катастрофе су само неке од тема о којима се говорило. Добро познавање свих ових области је од кључног значаја за све чланове локалних заједница.

Након поплава које су задесиле Србију 2014. године, УНДП и Влада Републике Србије препознали су потребу да се креира свеобухватан и модеран систем локалне превенције и одговора на катастрофе. Он треба да укључи све грађане, удружења и привредне субјекте, поготово оне који су на изворима потенцијалних катастрофа. Мере личне и колективне заштите су свима потребне, као и знање и вештине да се превазиђу кризне ситуације уз најмање могуће последице.

Сандра Недељковић, заменица директора Канцеларије за управљање јавним улагањима (КУЈУ) истакла је да механизам смањења ризика од катастрофа у Републици Србији значајно унапређен од 2014. године. „Та година нам је свима била опомена да треба да се мењамо и тежиште активности пренесемо на превентиву и припрему за нежељене догађаје како би се штете и губици умањили. КУЈУ свих ових година пружа подршку како колегама из државних органа, тако и јединицама локалне самоуправе. Локалне заједнице су изузетно важне, јер је прва реакција круцијална. Континуирано усавршавање у овој области утиче на свакодневну безбедност наших грађана и зато овом сегменту поклањамо посебну пажњу, поред инвестирања у превенцију.“, додаје Недељковић.

Према речима Живка Бабовића, начелника Управе за управљање ризиком Министарства унутрашњих послова, Република Србија је у великој мери ојачала Сектор за ванредне ситуације у претходном периоду, посебно доношењем низа закона и стратешких планова. „Захваљујући Закону о смањењу ризика од катастрофа данас имамо скоро 80% локалних самоуправа које су израдиле процене ризика од катастрофа, а око 40% самоуправа је усвојило и планове заштите и спасавања. Пре две године тај податак је био на нивоу статистичке грешке“, додаје Живко Бабовић.

„Градови и општине у Републици Србији имају законску обавезу да именују повереника и заменика повереника цивилне заштите, као и да формирају јединице цивилне заштите опште намене. Не само да је реч о законској обавези, већ у контексту депопулације, као и измењених климатских фактора, али и дотрајале или неизграђене инфраструктуре, са овог аспекта битисања у локалу, чини се да је организовање заједнице кроз систем цивилне заштите „насушна потреба“. Управо систем цивилне заштите представља мост поверења и комуникације, који недостаје у функционисању заједнице, посебно у односима: администрација-становништво, као и становништво-природа“, каже Здравко Максимовић, начелник јединица цивилне заштите Града Краљева.

Током наредне две године уз помоћ тренинга и онлине обуке биће обучено 900 представника локалних самоуправа, јединица цивилне заштите, јавних предузећа, удружења грађана, као и свих других актера који су укључени у систем цивилне заштите и ангажовани на терену. Као пример добре праксе коју су пренели из Краљева и у друге локалне самоуправе, Здравко Максимовић истиче систем едукација, обучавања, заједничко учешће у изради стратешких и планских докумената. „У нашем раду највећим успехом сматрамо управо чињеницу да смо доспели до појединца, до свих организација и институција без којих није могуће причати о ефикасној превенцији, реаговању, нити санацији последица катастрофа. Желимо да градимо друштво шанси и могућности, а не потреба, друштво које из фазе „одбране од ризика“ достиже фазу активног „управљања ризиком“ и координисаног међународног одговора под окриљем Механизма Европске уније за цивилну заштиту.

Скорашњи чланци

  • ЈАВНИ КОНКУРС
  • Обележавање 1. марта – светског дана цивилне заштите
  • ADAPT Legacy: Advancing Climate Resilience with Nature-based Solutions in the Western Balkans
  • Припреме за обележавање Међународног дана смањења ризика од катастрофа
  • ЗВУЧНИ СИГНАЛИ ЗА УЗБУНУ

Скорашњи коментари

    Архиве

    • јул 2025
    • фебруар 2025
    • децембар 2024
    • септембар 2024
    • јун 2024
    • март 2024
    • фебруар 2024
    • октобар 2023
    • август 2023
    • јун 2023
    • мај 2023
    • април 2023
    • март 2023
    • фебруар 2023
    • новембар 2022
    • октобар 2022
    • август 2022
    • јул 2022
    • јун 2022
    • април 2022
    • децембар 2021
    • новембар 2021
    • октобар 2021
    • септембар 2021
    • јун 2021
    • мај 2021
    • фебруар 2021
    • децембар 2020
    • новембар 2020
    • октобар 2020
    • септембар 2020
    • август 2020
    • јул 2020
    • јун 2020
    • новембар 2019
    • октобар 2019
    • август 2019
    • мај 2019
    • децембар 2018
    • новембар 2018
    • октобар 2018
    • септембар 2018
    • јун 2018
    • мај 2018
    • април 2018
    • март 2018
    • фебруар 2018
    • децембар 2017
    • новембар 2017
    • октобар 2017
    • септембар 2017
    • август 2017
    • јул 2017
    • јун 2017
    • мај 2017
    • април 2017
    • март 2017

    Категорије

    • Uncategorized
    • Вести
    • Видео снимци
    • Конкурси

    Мета

    • Пријава
    • Довод уноса
    • Довод коментара
    • sr.WordPress.org

    Контакт

    Скопљанска 6,
    36000 Краљево
    036/331-199; 064/86-99-341
    036/331-062
    info@civilnazastitakraljevo.rs

    AirVisual

    Мени

    • Почетна
    • О нама
    • Процене
      • Процена угрожености
      • Процена штете
    • Слив Западне Мораве
    • Документа
    • Сервис за грађане
      • Издвајамо
      • Вести
      • Регистар ризика од катастрофа Републике Србије
      • Хидролошко-метеоролошки подаци
      • Земљотреси уживо
      • ДИГИТАЛНИ АТЛАС КЛИМЕ СРБИЈЕ
      • Краљево, прича о нади у доба Короне
      • Конкурси
      • Контакт
    • Процес израде процене ризика
      • Процес израде процене ризика од катастрофа
      • The process of creating a disaster risk assessment
    • ПЛАН – ЈАВНОЗДРАВСТВЕНИ РИЗИЦИ

    Процена угрожености од елементарних непогода и других несрећа

    • УВОД
    • ПОЛОЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРИТОРИЈЕ ГРАДА КРАЉЕВА
    • ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ КРИТИЧНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ
    • ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОПАСНОСТИ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА
    • ЗАКЉУЧАК
    • КАРТЕ
    • Интерактивна процена угрожености
    • Карта угрожености
    undp-fotter

    Ova prezentacija realizovana je uz pomoć kancelarije programa ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

    Za sadržaj prezentacije odgovorno je Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva, a informacije i iznešena mišljenja ne predstavljaju nužno i stavove UNDP-a

    Електронска пошта
    Сва права задржана Одељење за послове цивилне заштите 2016